Postoje mesta koje posećujemo iz nostalgije. Kao da ćemo se opet susresti sa starom emocijom, duhom iz najranijeg detinjstva što budi spokoj. Postoje mesta što nas mirisom, formom, senzacijom vraćaju unazad a takvo mesto je Tara i hotel Omorika. Iako preskup za ono što ima da ponudi u materijalnom, ovaj hotel zaista prodaje što danas kažu “experience”. Reklo bi se da prodaje sećanja, sebe kao portal u detinjstvo, u neku ponosnu prošlost, u Jugoslaviju. Ona šuma ispred me vrati u držanje ruke sa mojom bakom Ljubicom. Onaj restoran sa mirisom doručka i belih stolnjaka me seća na njen pogled u daljinu dok drži “belu kafu” pri ustima. Sobe me sećaju na momenat češljanja moje duge kose i posmatranje njenih kratkih uvojaka što se talasasto i srebrno previjaju preko njenog tankog vrata. Kako tako visoka, mršava žena naočitog pogleda ume da ostane tako dugo u mojoj pameti.
U Kaludjerskim Barama ova vojna ustanova, kako se oduvek vodi, je odličan sportski rekreacioni centar, kako za starije, tako i za mlađe, za decu i timove naročito futbalske i teniske jer se u blizini nalazi i jedan stadion i jedan teniski teren sa šljakom. Ono što je za nas posetioce vrlo značajno jeste fenomenalno urađena pešačka, trim staza sa raznim spravama za vežbanje i jačanje celog tela. Time je ovo odličan prostor za celu porodicu i zajedničke porodične aktivnosti. Predveče, kada smo onako predivno umorni od pešačenja i trčanja, disanja punim plućima, dobro dođe i dečiji uređen parkić što se nalazi na otvorenom iza hotela. Deca bi se igrala a roditelji bi razmenjivali iskustva sa drugim roditeljima.
Nove sobe ovog hotela odlično su urađene, prostrane za celu porodicu. Mi smo bili na donjem spratu u prizemlju, što je za vreme Avgusta, vrlo pogodan izbor. Sobe su uistinu preskupe s obzirom da uglavnom hoteli sa 5 zvezdica naplaćuju takve cene, ali, kao što rekoh, ovde se plaća i doživljaj vremeplova. Hrana je odlična ali govorim samo za doručak. Na ponudi ručka zaista treba da se poradi, ali zato su tu obližnji restorani tradicionalne kuhinje za fenomenalnim izborom i kvalitetom.
Pešačkih tura i staza ima zaista mnogo i vrlo su avanturističke, naročito ona koja ide preko velike bare što se prostire duž cele doline, a to je Staza Jarevac. Ono što je pogodno u vezi ove prelepe staze je to što možete ići sve preko jezera i pratiti put karte, a možete i da odaberete drugi put. Ako vidite da ima dosta klizajućeg blata i da staza postaje neprohodna, a krenuli ste sa malim detetom, možete skrenuti putem ka gore, preko pašnjaka pa sve do hotela Beli Bor. Mi smo usput zaspali na jednom proplanku ispod drveta i zaista je iskustvo bilo nezaboravno. Prelepa Tara, jugoslovenski hotel, Bajina Bašta i tradicionalna hrana grejali su naše srce pet dana i ostaće nam dugo u pamćenju, sve do ponovnog susreta, možda tamo jednom kad napunim 55 i stignu me sećanja….opet.
Leave a Reply