Down the Horizon

Često čujem kako se ljudi “plaše” da stupe u brak i kažu mi: “Jao kako si ti srećna što si pronašla njega”.

Gamofobija ili strah od braka se stvara postepeno i jača kroz godine. Od početka gledaju brak svojih roditelja kako se razvija ka sve lošijoj i lošijoj zajednici, pa posle vide i brakove svojih rođaka, braće, sestre…Takvi ljudi ostaju totalno nespremni na svoju budućnost i ostaju u nekom vakuumu između onoga što žele i onoga čega se plaše. A često mladi danas nisu spremni na kompromise i imaju pogrešna, iracionalna uverenja o odnosima, braku, zajednici. Znaju šta je odprilike ljubav i emotivan odnos ali potiskuju i guraju pod tepih realne stvari koje dolaze sa pojmom OBAVEZA.

“Muškarci ulaze u brak jer su se umorili, a žene zbog toga što su radoznale, ali ubrzo i jedni i drugi postanu razočarani”. Oskar Vajld


Danas se život, sam život promoviše kao zabava. Trošenje novca na rizort, na masažu, na plej stejšne, na telefone, na sport, na užitke koji produžavaju infantilnost i u odraslom dobu. Na taj način se gradi i održava totalna narcisoidnost, samoživost, i ostavlja čoveka otiuđenim od potrebe da stvori porodicu a i ako je “slučajno” stvori, pravi se začarani krug. Takođe-olako ulaženje u neki odnos je takođe želja da se zadovolji nezrelo trenutačno ispunjenje- potreba za nekim ko će nas zadovoljiti emotivno u tom trenutku. A kada bi i jedna strana pomenula da bi možda bilo lepo da se venčaju i stupe u brak, ova druga osoba ne želi da “ostavi” svoju slobodu. Ili ako devojka naiđe na tog finog muškarca s kojim je već dugo u prijateljskim odnosima i gde je lik poznaje savršeno, u njemu sad odjednom vidi “smarača”. Do tada ga je emotivno iskorišćavala.

Živimo u vremenu agresivnog narcizma, gde svi izlažu svoje, a ne slušaju ovog drugog. Jedna neverovatna neodgovornost se vidi i u tome kada dvoje stupe u brak zato što: “Pa on je meni zabavan, blesav je skroz, lud. Imamo strašnu strast, ne mogu bez njega”- a lik je delikvent još od mladosti, pije, drogira se i nema osećaj za obaveze, živi od danas do sutra. I sa takvim čovekom žena napravi dete.

Tako da, ako osoba nema nedostatak empatije, nije narcisoidna, posesivna, ne vodi parazitski stil života, ne živi u 30tim sa roditeljima, vredan je, nije alkoholičar, psihički pokazuje stabilnost nepušenjem, nekockanjem, nema kriminalne prekršaje, nema izlive besa tj. nije psihički “nagrižen”, onda nema potrebe da se plašite braka. Brak je slivanje dve reke u jednu, to je ušće, to je nov početak, stvaranje zajednice gde je jedan stub, a drugi glava pa i obrnuto kada treba. Brak je projekat na početku, “povuci i potegni ali isplivati ćemo zajedno”. Brak je mirna luka, muž je domaćin, žena je domaćin, pluća jedna. Brak je onda kada voliš i mane, kada se mane prepliću, različitosti ukusa prepliću i prave neko novo remek delo.