Down the Horizon

Šta se to dešava sa mislima koje ne izgovaramo….

Često se budim noću u poslednje vreme. Naviru slike, kao neki refleksi, impulsi iz nekog prošlog života. Nekad slušam muževljeva sećanja o meni, podseća me kroz neke fleš-bekove kakva sam bila, šta smo sve radili, a ja kao da ne mogu da pronađem u glavi taj tunel do te “mene – tada”. Kao da sam zbir više svetova, kao neka razbijena skupocena vaza koja je izrađivana sa više tehnika dugo vreme. Da li mi otkrivamo sami sebe kroz druge ljude, pošto nas oni razotkrivaju i bruše kroz razne prilike i neprilike….Ali to je druga duga tema.

Onoga čega se najviše sećam i u čemu nalazim spokoj je kretanje. Zato volim putovanja. Jedno od najlepših pribežišta za dušu bio mi je Krf neke davne godine, ne pamtim više ni koje, ali možda recimo 2016. Eto da nisam negde okačila slike na društvenim mrežama, ne bi znala. Pamtim osećaj dugo isčekivane bezbrižnosti što samo potreba za begom predaje. A predaje je pogledom kroz prozor auta na raskošni Krf. A ta raskoš se odlikuje neverovatnom arhitekturom Kerkire i svim mikro detaljima kamenih ulica, prolaza, monumentalnih građevina, istorijom koja povezuje i našu. Kerkira se otkriva na kraju puta ka severo-istoku iznenađujuće svečano, nakon što vas prvo dočeka zelenilo borove šume, maslina, kedra i miris ruzmarina i žalfije u cvatu. Ovaj raj je toliko idealan da čak mimoza procveta u divljini već u Februaru. Toliko šarenolik pejzaž deluje kao eliksir čim kročite sa feribota.

Kerkira, kao muzej na otvorenom podseća vas na to koliko je danas jedna prosećna prestonica udaljena od istinskih potreba ljudi. Gradovi stoje i dižu se u vis na sterilan, jeftin način. Iz grada koji je prodao dušu silazite na rajsko ostrvo gde ju sada obnavljate čistim, iskonskim vinom, kozijim sirom, maslinama i domaćim hlebom. Sav mirisan od svog rastinja, mekan od sitnog crvenog peska sa zapada, topao od kamena sa severa i pucketav od sitnih kamenčića sa istoka. Krf je priča koja je zaštićena u srcima svih onih koji su se ostrvu prepustili da ih provede kroz planine i plaže, ulice raznih seoceta po sredini, među brdima.

Najzanimljiviji mi je bio sever sa strmim visokim liticama i severo-zapad sa svojim kamenitim malim plažama gde smo lako mogli da vidimo i taj bogat morski svet. Do takvih plaža se dolazi spuštanjem serpentinama sa planina. Magični pogledi sa visina su zaista upečatljivi i ne mogu da se zaborave.

Toliko različitih pejzaža se smenjuje po Krfu da imate osećaj kao da ste u više zemalja a ne na jednom ostrvu.

Najlepše plaže: Porto Timoni, Palaiokastritsa, Halikounas, Agios Georgios, Gardenos.