Килим, ćilim
Одувек сам била фасцинирана ћилимима и различитим традиционалним дезенима који разоткривају карактер, културу једног народа. Ћилим је културна баштина спретних руку жена и мушкараца која не би смела да тек тако нестане.
Ћилими су највише карактеристични за Средњи Исток и наш Балкан. Постоје разне подгрупе ћилима, али се углавном деле на Персијски, Турски и Балкански тип.
Код нас, најпознатији је Пиротски ћилим као нематеријално културно наслеђе Србије. Забележено је да је породица Гаротић 1869. основала фирму “Пиротски ћилими – домаћа индустрија браће Гаротић”. Тих година пиротски ћилими су први пут приказани светској јавности у Бечу. Данас се на жалост ћилимарством у Србији бави тек тридесетак жена.
Да би се израдио само један квадратни метар традиционалног ћилима потребно је месец дана. Заштоје то тако? За разлику од данашњих синтетичких материјала за производњу тепиха, за квалитетан ћилим се користи висококвалитетна вуна овце домаће расе (а све се мање узгаја-јер све је мање села) и то најчешће са Старе планине (коју делимо са Бугарском).

Ћилими су познати и у Бугарској, а најпознатији је Чипровачки ћилим, чију технику израде можете погледати овде https://www.youtube.com/watch?v=L7f7LotjvXg
Пирот и Чипровце дели само Стара Планина и занатлије су учили о ткању једни од других. Тиме се види вековна културна повезаност две земље.
Познат је наравно и босански ћилим којег красе црвена подлога са флором и фауном.

Ћилим се не може створити без ткачког разбоја и разних техника којима се мајстори овог заната служе. Геометрија, разне фигуре, цвеће са својим симболикама красе тепихе Балкана.
Уместо куповине јефтиног и краткорочног индустријског тепиха, уложите у ћилим и имаћете га у више генерација.






Leave a comment