Down the Horizon

Bez njih se kava ujutro ne pije

Sećam se da, kada su prvi put počeli da šire njihov grohotan smeh 2012, nisam ih nešto na prvi pogled zgotivila. Nisam zastala, nisam im dala pažnje, sve dok nisam jedno jutro uz kafu “naišla” na njih na televiziji Vojvodine i shvatila svu ironiju kojom maestralno ulepšavaju dane. I od tada, pa do sada, “navađena” na ovu trojicu harizmatičnih “samoglumaca”, ne mogu da zamislim jutarnji ritual.

Sa njima i oko njih raste naša kultura, običaji, mentalitet, i negativne i pozitivne stvari koje nas čine Srbima. Deluju isceljiteljski, kao da nam svaki put govore- takvi smo, kakvi smo. Sa svim tim manama i mentalnim barijerama, agresivnošću, narcisoidnošću, trnnjem u očima, predubokim gledanjem u prošlost, a skoro uopšte u budućnost. Mentalitet koji ide linijom manjem otpora, kunući se u pretke, grandiozno slaveći utrnulost u sistemu, nije nigde tako dobro opisan kao u “Državnom poslu”. Spontano, imrovizatorski, genijalno rade ova trojica “luđaka” koji nadam se da će živeti večno.

Nikola, Dejan i Dimitrije. Naša tri musketara.

U vaše ime, neke od najsmešnijih grimasa- 🙂
https://www.youtube.com/@DrzavniposaoSerija