Down the Horizon

  Da li ste znali da imamo srpsku verziju “Stranger Things”, popularne Netflix serije? Da, da, to je serija Kljun!

  Serija počinje na veoma intrigantan način- tako što glavnu ulogu koju tumači Ivana Vuković (znam, i ja za nju pre nikad nisam čula) šalju u Suboticu, na sever naše Vojvodine kako bi saznala za jedno (samo)ubistvo. Krijući se iza predpostavke da je sever Srbije poznat po samoubistvima, jedna tajna organizacija u Subotici ih profesionalno lažira. A šta se krija iza organizacije, vidite sami.

  Jedna od zanimljivosti je ta da po prvi put u ozbiljnoj i pravoj ulozi igra naš čuveni komičar, ni manje ni više nego Mićko Ljubičić kao inspektor DB-a. Iako nismao navikli na njegovu ozbiljnost već satiru, Mićko se odlično snašao a i morala sam da primetim da glumac sa svojih šestdeset godina izgleda zaista fenomenalno.

  Ova serija pokazuje mnogobrojne probleme koji proističu iz samovolje i bestida rata. Da se iz kandži trulosti onih koji vladaju ne mogu izvući čak ni nevina deca, govori i ova serija. Deca koja su izgubila svoju potporu i zaštitu, svoje roditelje, domove, deca koja usled trauma su prestala da govore, koja sanjaju tamne, strašne snove bivaju korišćena u svrhu ekperimenata američkog doktora, kojeg pokrivaju svi i daju mu vreme i mesto za ekperimente nad decom. Vrlo slično je ovaj segment, ova ideja, obrađena u popularnom Netflixovom serijalu- “Stranger things”. Sonjino gledanje u budućnost, te pronalaženje NN lica pod pritiskom jakih emocija- patnje, geneva, straha; beg od “zlog doktora”; stvaranje prijateljstva sa drugim detetom koji deli istu sudbinu i patnju; ekperimenti…su detalji koji su slični sa preživljavanjima devojčice Eleven u Netflixovoj seriji. Dok je Eleven otrgnuta od svoje majke kako bi učestvovala u eksperimentisanju telekineze, Sonja, kojoj su takođe izmislili ime, promenivši njeno originalno (nepoznato do kraja serije), biva donešena u ekperimentalnu bolnicu koju vode stranci (amerikanac, francuskinja…), nakon što su joj roditelji stradali u ratu.


  Traume iz rata su mnogima donele noćne more. Neki su našli smisao i izlaz, a neki su u slike stradanja, jauka i zabrinutosti potonuli. Serija govori i o potrebi za pričom i da je poželjno otvoriti se, smriti prošlost i izbaciti iz sebe teret ljudima kojima možemo da verujemo, stručnjacima, psihijatrima. Dok se tamne senke ne rasvetle, bez obzira na vreme, i dalje će čučati u odraslom detetu i stvarati noćne more. 

U zadnjim epizodama može da se vidi i jaka uloga majke. Sonja po svaku cenu želi da zaštiti Olju, pa čak i po cenu da ubije čoveka i uništi život muškarca kojeg je volela. Dete joj je bitnije i od nje same. Njena hladnokrvnost u trenutku kada povlači obarač je majčinski strah, gotovo animalistički, za sigurnost svog deteta.

  Neću ništa više da vam otkrijem. Pogledajte ovu seriju, sami procenite. Dovoljno je ovo, da vam probudim želju za gledanjem. Nadamo se još boljim i originalnijim serijama i filmovima naše domaće kinematografije koja se odjednom, u naletu, probudila!